Eduka Centar

Nekonvencionalni vodič kroz Norvešku III deo

Posted on: март 9, 2011

piše: Aleksandra Milovanović
prof. norveškog jezika

U današnje vreme ima mnogo turista koji odaberu upravo Norvešku kao svoju destinaciju, da li zbog njenih fantastičnih prirodnih fenomena, živopisne istorije ovekovečene u mnogobrojnim muzejima ili galerijama ili možda nečeg trećeg. Dovoljno je samo uzeti odgovarajuće štivo ili malo prokrstariti internetom, pa naći sebi odgovarajuću destinaciju u ovoj dugačkoj zemlji. Ali atrakcije o kojima se može ovde pročitati, nisu baš neke na koje ćete naići listajući običan turistički vodič.

 

Seterjentens fridag – Slobodan dan devojke iz Setera

I dok uživate u poseti svim ovim norveškim atrakcijama, ne bi bilo loše da o tome izvestite i svoje bližnje na dobar staromodni način – slanjem razglednice. A najprikladnija bi svakako bila najprodavanija norveška razglednica:

Dama på grisen

Međutim, zvanični naziv je malo zbunjujuć – zato je na prostom narodnom jeziku i zovu „Žena na svinji“. Možda nije najreprezentativnija, ali Englez koji je dotičnu Anu uslikao je smatrao da je motiv krajnje zanimljiv. A i ukupno milion odštampanih i oko 300 000 primeraka ove razglednice koji se godišnje prodaju, je svakako dokaz koji to potvrđuje. Ali šta je Ana tog dana uopšte radila na svinjinim leđima? Svinja je pobegla iz obora, i stala na sred kolskog puta onemogućivši (iako u to vreme vrlo oskudan) saobraćaj odakle nije htela da se makne. Domaćini su pokušavali da je oteraju uzvicima i gestikulacijom, ali kako ništa od toga nije davalo rezultate, Ana je naskočila svinji na leđa i time je „ubedila“ da se skloni. I eto, tako od jednog potpuno blesavog događaja, nastade najpopularnija razglednica, kojom je i sama Ana bila blago rečeno šokirana kada je videla u prodaji. Mada, s druge strane kako bi inače jedna seljanka iz Setera postala poznata tako širokom krugu ljudi?

 

Polarsirkelen – Severni polarni krug

Polarsirkelen

Oni koji poseduju elementarno znanje iz geografije, znaju da se isti nalazi na geografskoj širini od 66,33°. Kako se teritorija Norveške proteže preko te širine, simbolično je i izgrađen tzv. Centar severnog polarnika, gde se pored kupovine mnogobrojnih suvenira može videti (i što je turistima koji su se tu obreli privlačnije, preskočiti ili nagaziti) i posebno popločan deo poda, duž geografske širine od 66,33°.

Međutim, nema mnogo onih turista koji znaju da su veći deo godine  zapravo zavarani, kada kupuju suvenire na samom polarniku, jer se uopšte ni ne nalaze tamo! Astrofizičkim proračunima se došlo do zaključka da se severni polarnik svake godine pomeri za oko 14,5m, i on zapravo konstantno menja svoju lokaciju negde između 64° i 69° severne geografske širine. Ali kako bi bilo malo nepraktično sagraditi Centar na točkovima, i pomerati ga u korak sa polarnikom, građevina stoji i (malkice) laže posetioce željne da naprave senzacionalnu fotografiju sebe na samom pragu severa. Ali, ovo nije jedina zabluda koja se može sresti u Norveškoj, ima njih još…

 

Bindersen – Spajalica

Ako pitate bilo kod Norvežanina danas po kom izumu je Norveška postala svetski poznata, svi će vam odgovoriti da su to ostehøvel (iliti: sekač za sir) koga je izumeo Tur Bjerklund 1925. i spajalica za čije je patentiranje 1899. zaslužan Johan Voler. Da, jedna obična savijena žica koju danas u svetu koristimo da spojimo dva ili više lista hartije.

Međutim, nisu u pravu. Tačna je činjenica da je dotični Johan vlasnik patenta, ali ne za kancelarijski rekvizit koji se danas većinom koristi (Gem Paper Fastner) (slika 12), već za spajalicu koja je po izgledu nešto drugačija i dokazano nepraktičnija, od engleskog patenta (slika 13) koji je inače uveliko bio u proizvodnji kada je Voler patentirao svoju. Zabuna je nastala 1920-ih godina, jer je neko pogrešno protumačio neke nemačke spise, ali se ta dezinformacija polako, ali sigurno širila Norveškom i dobila ogromne razmere. Verovatno je doprinela tome i simbolika spajalice kao nečega što ujedinjuje, te norveškom narodu nije bilo teško da poistoveti to sa svojim nacionalnim duhom. Ali dobro sad, jedan izum manje, i dalje im ostaje sekač za sir, a i još ponešto…

 

Axel – Akselov skok

Kao npr. ovo o čemu će sada biti reči.

Axel paulsen

Ljubitelji umetničkog klizanja u današnje vreme imaju prilike da uživaju u ekskluzivnim skokovima i vratolomijama koje klizači izvode, ali samo retki znaju i kada i gde su pojedini elementi tog sporta prvi put izvedeni. Jedan od njih, koji zapravo predstavlja sastavni deo gotovo svake tačke umetničkog klizanja je tzv. Akselov skok – danas već i prisutan u varijanti, dupli i trostruki aksel (četvorostruki još niko nije uspešno izveo na nekom od takmičenja).

Taj skok je prvi put na svetskom prvenstvu u Beču 1882. godine izveo Norvežanin Aksel Paulsen. U to vreme je skok predstavljao pravu senzaciju, navodno je tome doprinela i činjenica da ga je izveo u klizaljkama za brzinsko, a ne umetničko klizanje, a da ni dan danas nije izgubio na svojoj vrednosti kao deo programa klizača govori podatak da je jedan od elemenata koji nosi visok broj bodova. I pored svega toga, izgleda da nije bio toliko „zaslužan“ kao spajalica da dobije svoj spomenik u glavnom gradu. Ali je zato dobio svoju ulicu, doduše ne u prestonici, ali zato u trećem po veličini gradu Norveške, Stavangeru.

(Kraj)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: